Дивља деца

На развој личности, његове различите аспекте – вештине, способности, особине, склоности, итд, генерално гледано, утичу три фактора:

  • генетика
  • средина
  • лична активност

Сва три фактора важна су у одређеној мери и ниједан не можемо занемарити при развоју било које функције. Уколико за неку способност имамо добре генетске предиспозиције, изузетно је важно да се интензивно ради на њиховом остваривању – вежбањем, усмеравањем од стране, најпре, радотеља, а онда и свих осталих инстанци социјалног окружења. Уколико вежбање изостане, вештина се, ма како била добро генетски припремљена, неће бити развијена. Вежбање је у почетку усмеравано од стране родитеља и осталих друштвених фактора (школа, другови, медији), а онда појединац постаје способан да сам донекле управља развојем своје личности.

Шта се дешава са личношћу уколико изостане подстицај из средине није могуће експериментално проверити. Експерименти такве врсте били би крајње неетички. Прилику за овакве анализе дају природни експерименти који се десе сами од себе, а човек их искористи у научне сврхе. Такав пример дају случајеви дивље деце, која су, игром случаја, отишла из својих породица (изгубила се, украдена па остављени..), а онда нађена после извесног броја година. Први такав случај је добро познат кроз мит о Ромулу и Рему. Мало је познато да је филм о Тарзану или Моглију настао на основу истинитих догађаја, а било их је кроз историју неколико. У савременом добу познати су случајеви Џини која је живела скривена у својој породици пуних 15 година, у соби са једним кревецем, столицом, столом, без иједне играчке, без комуникације са родитељима, храњена само кашицама за бебе. Када је откривена, одузета је родитељима и почело се са њеном социјализацијом која је ишла веома отежано. Како је прошао „критични период“ за развој многих функција, она никада није научила да говори као друга деца, усправно да хода, нити је развила социјалне вештине. Може се рећи  да је код ње, због занемаривања и неподстицајне средине, дошло до појаве псеудоретардације.

Други случај се десио у Украјини седамдесетих година када је нађена Оксана, девојчица која је отишла из своје породице са 2 године и коју су одгајиле кује. Када је нађена, понашала се и оглашавала као пас. Међутим, како је прве две године живота провела у породици, Оксана је неке функције развила, успорено, отежано, недовољно, али их је развила.

Следе филмови о ове две девојчице.

Џини:

Оксана:

Advertisements

По нешто о генијалним људима

Какав је био живот неких генијалних људи, по чему их памтимо, за шта су заслужни, колики би им био IQ (уколико бисмо га мерили неким тестом интелигенције који је данас у употреби) и још по неку занимљивост о њима, сазнаћете из ове презентације коју је приредио Јован Лекић из 2/8. Он је својим истраживањем наговестио многа питања о којима човек обично не размишља када има у виду генијалне људе. Поред научних бардова прошлости, осврнуо се и на генијалне људе данашњице. А ко су будући генијалци? Можда је баш неко од вас, па ће за стотинак до двеста година и о вама правити презентацију неки нови Јован Лекић.

Клик на доњу слику води вас у ову генијалну авантуру.

genijalni

Тест знања о мишљењу и интелигенцији

Властита интелигенција је, често, осетљива тачка коју човек љубоморно чува. Поједини су са леве стране оног звона Гаусове криве расподеле интелигенције у популацији, попут овог медењачета са доње слике које има Даунов синдром и IQ који је, најчешће, у домену лаке или умерене ретардације. Више о Дауновом синдрому прочитајте на следећем линку: http://www.pravapomoc.rs/pitali-ste/daunov-sindrom-kod-dece/ 

Друге је Бог обдарио генијалношћу – интелигенцијом од преко 160 IQ јединица, попут чувеног астрофизичара, Стивена Хокинга на десној слици, коме је, са друге стране, одузео много тога од телесне лагодности. О њему прочитајте нешто више на доле датом линку;

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:536011-Stiven-Hoking-Telo-u-kolicima-misli-medju-zvezdama

Ипак, највећи део популације је негде између ове две крајности. Било како било, ви ћете имати прилику да проверите ваш интелектуални статус, а овога пута – реч је о провери друге врсте.

Пред вама је нова вежба и провера знања из психологије, овога пута реч је о областима мишљења и интелигенције. Тест има 18 питања и сва су обавезна. Као и прошлог полугодишта, за коректно урађен тест добијате један црвени плусић (+) у мојој свесци, а за 3 таква прикупљена + следи и оцена.

Рок: до 20. марта!

Ваша проф. психологије, Симонида Вукобрат жели вам успешно решен тест.

Интелигенција – нека питања за размишљање

Интелигенција је тема која буди пажњу, интригира, неке и оптерећује. Ако ништа друго, већина се бар једном запитала: „Колики је мој ниво интелигенције? Да ли је, бар, просечан?“ , а онда следи и питање: „Шта могу да урадим да то побољшам?“. Ово последње, тиче се фактора који утичу на развој и ниво интелигенције. Њих смо помињали у претходној (енглеској) презентацији о интелигенцији: гени, средина и лична активност. На први  тешко можемо да утичемо – гене смо добили такве какви су, али можемо да утичемо делимично на средину. Ево начина: утичући на обликовање неких својих особина, бирајући, рецимо, места на која ћемо излазити, књиге које ћемо прочитати, образовне садржаје које ћемо себи приуштити, школе, факултете, изложбе… али и друштво у коме ћемо се кретати и које, итекако, утиче на наше животне изборе. Средина утиче на нас, а и ми на средину, па је све то прожето трећим фактором – личном активношћу!

О свему томе причамо на часовима, а овде ћете имати прилику да погледате поново филм о деци која су осујећена лошим, неадекватним или изостајућим  срединским утицајима у раном детињству  – случајеви Оксане (Украјинке коју су одгајили пси) и Џини (девојке која је држана затворена у празној соби без ичега осим кревета и столице и храњена кашицама све до својих 12-13 година, када је нађена). За оне који нису одгледали прву, енглеску презентацију, то ће бити и први пут, па га због тога и понављам, мада је овде дата  друга, мало шира верзија филма са неуролошким објашњењима па саветујем да је сви погледате.

Друга два филма се односе на момка Данијела Тамета који један од најпознатијих данашњих саванта (нађите сами знчење појма „савант“). Рођен је са Аспергеровим синдромом, врстом аутизма и због тога имао врло тешко одрастање, пуно неразумевања околине и одбацивања, задиркивања. Применом теста интелигенције обично се утврди да је таква особа умерено ретардирана (IQ – 30-49), а испод тог резултата крије се, неретко, геније за неку област. Погледајте филмове о Данијелу Тамету и откријте за шта он то има изванредне способности.

На крају, ево и два линка ка чланцима једног одличног сајта Татјане Петров „Надарена деца“. Први чланак разматра питање са почетка чланка – Шта то све може да утиче на крајњи резултат – http://nadarenadeca.com/inteligencija-i-ucenje-razliciti-pogledi-i-perspektive/

Други чланак вам пружа могућност да истестирате свој музички таленат  за који аутор Хауард Гарднер тврди да представља једну  од 7 независних интелектуалних способности: http://nadarenadeca.com/testirajte-muzicke-sposobnosti-za-6-minuta/

Наведени сајт топло препоручујем за даље истраживање!