О интелигенцији, са друге стране

Необично је колико мало знамо сами о себи. И поред напретка науке и технологије која стоји на услузи науци када треба испитати неке појаве, научници још увек нису у стању да објасне случајеве многих генијалних особа које су истовремено „категорисане“ као особе са посебним потребама. Навешћемо само два примера – случај Данијела Тамета, младића са Аспергеровим синдромом (врста аутизма) и случај Грендин Темпл, којој је, такође, дијагностификован аутизам док је још била дете. Данас Данијел Тамет може да понови преко 20000 цифара броја Пи (3,014……) и то УНАЗАД и да савлада један страни језик за само недњљу дана, а Грендин, као професор универзитета,  држи  предавања о аутизму. Данијел има још једну необичну способност – синестезије, која му омогућава да бројеве види као облике одређених боја и покрета. Њихов мозак дефинитивно функционише другачије, а њихови животни примери су доказ тога да је  граница између талента и ометености често веома танана. Ево првог од 5 делова филма о Данијелу Тамету:

На овој адреси је цео филм посвећен овом необичном младићу:

 

Чланак о Грендин Темпл:

http://www.epsihijatar.com/templ-grendin-profil-jedne-izuzetne-osobe/

 

О аутизму, стању за које прави узрок још није пронађен

Јана Спасовић и Нина Портолан, ученице II/5, обрадиле су појам аутизма о чему смо разговарали на часовима психологије. Аутизам је у порасту у популацији, што због пораста квалитета дијагностике, што због различитих фактора из окружења скопчаних са порастом загађености. Овај изузетно необичан поремећај чији се носиоци стално налазе између бројних ограничења у нормалном свакодневном функционисању и бриљантних момената генијалности, Јана и Нина су покушале да расветле и представе у овој презентацији. На њеном крају налази се и кратак видео са коментарима стручњака из области неуропсихологије, као и случајем Темпл Грендин која од аутизма болује већ преко 40 година.  

О овој теми важно је причати и због процеса инклузије који олакашава особама које имају неку сметњу у развоју да се укључе у нормалне токове образовања, културе и живота друштва у целини. Неке статистике говоре да је број особа са сметњама у развоју у порасту, што је данак савременим нездравим цивилизацијским тековинама (загађење, неквалитетна исхрана, различити облици зрачења, свакодневни стрес…).

Степен цивлизованости једног друштва мери се по томе како се оно односи према старима и немоћнима. 

Погледајте презентацију: