Дивља деца

На развој личности, његове различите аспекте – вештине, способности, особине, склоности, итд, генерално гледано, утичу три фактора:

  • генетика
  • средина
  • лична активност

Сва три фактора важна су у одређеној мери и ниједан не можемо занемарити при развоју било које функције. Уколико за неку способност имамо добре генетске предиспозиције, изузетно је важно да се интензивно ради на њиховом остваривању – вежбањем, усмеравањем од стране, најпре, радотеља, а онда и свих осталих инстанци социјалног окружења. Уколико вежбање изостане, вештина се, ма како била добро генетски припремљена, неће бити развијена. Вежбање је у почетку усмеравано од стране родитеља и осталих друштвених фактора (школа, другови, медији), а онда појединац постаје способан да сам донекле управља развојем своје личности.

Шта се дешава са личношћу уколико изостане подстицај из средине није могуће експериментално проверити. Експерименти такве врсте били би крајње неетички. Прилику за овакве анализе дају природни експерименти који се десе сами од себе, а човек их искористи у научне сврхе. Такав пример дају случајеви дивље деце, која су, игром случаја, отишла из својих породица (изгубила се, украдена па остављени..), а онда нађена после извесног броја година. Први такав случај је добро познат кроз мит о Ромулу и Рему. Мало је познато да је филм о Тарзану или Моглију настао на основу истинитих догађаја, а било их је кроз историју неколико. У савременом добу познати су случајеви Џини која је живела скривена у својој породици пуних 15 година, у соби са једним кревецем, столицом, столом, без иједне играчке, без комуникације са родитељима, храњена само кашицама за бебе. Када је откривена, одузета је родитељима и почело се са њеном социјализацијом која је ишла веома отежано. Како је прошао „критични период“ за развој многих функција, она никада није научила да говори као друга деца, усправно да хода, нити је развила социјалне вештине. Може се рећи  да је код ње, због занемаривања и неподстицајне средине, дошло до појаве псеудоретардације.

Други случај се десио у Украјини седамдесетих година када је нађена Оксана, девојчица која је отишла из своје породице са 2 године и коју су одгајиле кује. Када је нађена, понашала се и оглашавала као пас. Међутим, како је прве две године живота провела у породици, Оксана је неке функције развила, успорено, отежано, недовољно, али их је развила.

Следе филмови о ове две девојчице.

Џини:

Оксана:

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

scoop.it

%d bloggers like this: