Ја и други или – како се уклопити а не одрећи се себе?

Утицај фактора средине на понашање појединца збиља може бити јак. Средина делује преко појединаца који нас окружују и битни су нам мање или више. Они могу отворено исказивати директиве да се понашамо на одређен начин (као што то чине родитељи), но ти утицаји су у животу често много скривенији а очекивања других да се понашамо на одређени начин прећутна. Тада ступа на сцену несвесна побуда да се уклопимо у друштво, да се не издвајамо из групе којој припадамо, делује страх од одбацивања или страх од ауторитета који својим супериорним положајем налаже да се понашамо на одређени начин.
Ово уклапање појачано је чињеницом да сви у животу имамо неке улоге које подразумевају и одређена понашања и то је сасвим нормална појава. Тако се дешава да почнемо да показујемо одређен репертоар понашања тек када добијемо неку животну улогу – мајка постаје брижна на одређен начин када добије дете, мушкарац и жена мењају своје понашање када заснују брак, од запосленог се очекује један вид понашања, од надређених – други а понашање прилагођавамо и животном добу. Коначно, људи се сматрају онолико успешним колико добро играју улогу која им је намењена, иако има и погрешно схваћених улога. Наравно, у свим тим променама и адаптацијама појединац задржава и своју индивидуалност, али у којој мери ће остати „свој“ а у којој ће се флексибилно прилагодити условима, зависи од читавог низа фактора – особина личности, саме ситуације и улоге, животног момента, и другог. Ту је питање мере изузетно важно и управо од ње зависи да ли ћемо на тој клацкалици одржати равнотежу.
Свим овим питањима бави се социјална психологија и њене подгране – психологија групе, али и психологија масе, чак и руље. Захваљујући истраживањима на овом пољу зна се да су људи у групи способни толико да промене и прилагоде своје понашање да своју индивидуалност доведу до нивоа непрепознатљивости, толико да се и сами над собом зачуде када та ситуација прође.
Ево два чувена експеримента која лепо одсликавају ово о чему причамо.
Прво је истраживање спровео Стенли Милграм који је испитивао послушност ауторитету која образованог, одраслог појединца може да доведе до тога да непознатом човеку који је погрешио зада смртоносну дозу струјног удара само зато што је то наложио човек од ауторитета.
Други експеримент је спровео Филип Зимбардо и открио постојање „луциферовог ефекта“ којим је показао да сваки појединац има у себи потенцијал да буде зао и да ће тај потенцијал испољити само да му живот понуди такву улогу. Због бруталности коју је неочекивано провоцирао и која је надмашила све границе, овај експеримент је пре времена прекинут. Искрено, ово откриће прилично плаши!

Оба ова експеримента лепо објашњавају психологију појединца и групе за време рата и осталих масовних дешавања и чињеницу да су људи, а некада и читави народи, спремни да страдају за велику идеју или великог вођу.

Погледајте оба филма и запитајте се да ли сте некад у животу реаговали другачије од онога како бисте реаговали као усамљени појединац и да ли сте некад зажалили због понашања које су вам други испровоцирали. То је питање подложности конформизму који је, додуше, друштвено неизбежан. Но, није свеједно до које мере је неко конформиста или антиконформиста јер обе крајности имају своју цену и своје предности и мане. Како се уклопити, а не одрећи се дела себе је питање за које нема јединственог рецепта. Можда ће послужити сугестија да са мало више пажње и свести о себи деламо, планирамо понашање и анализирамо га. Човеку је, ипак, дата слобода воље и право да је користи све док то не угрожава друге.

Стенли Милграм:

Филип Зимбардо:

Advertisements

Такмичење у Фејсбук слагалици у нашој гимназији

Данас је у XV београдској гимназији одржано такмичење у Фејсбук слагалици. Учествовали су следећи такмичари:
– Урош Антонић 2/3
– Никола Станић 2/6
– Алекса Благојевић 2/6
– Андрија Корлат 2/4
– Милош Карна 3/2 и
– Вукашин Дејановић 2/2
Сви такмичари су освојили завидан број поена а двојица најбоље пласираних су Милош Карна и Никола Станић. Њих двојица требало би да представљају нашу гимназију на међугимназијском такмичењу у Слагалици које планирамо за почетак јуна. Ових дана упућујемо позиве осталим београдским гимназијама на заједничко одмеравање снага. Надамо се да ћемо наићи на добар одзив и да ће им се допасти наша идеја о оваквом облику сарадње међу гимназијама.
У организацији такмичења су учествовале Јована Новчић и Тамара Андрејевић 3/8 и тај део посла сјајно одрадиле, а организацију је подржала и проф. психологије Симонида Вукобрат.
Свим такмичарима, а посебно победницима, честитамо на учешћу.
Захвални смо на помоћи професорки информатике, Дуњи Јапунџи. 

Ево и линка ка Фејсбук објави:

https://www.facebook.com/groups/593890887371208/permalink/841473389279622/

Тест о мотивацији и емоцијама

Тест има 20 и нешто питања и потребно је да на сва одговорите да би вам се одговори признавали у потпуности. Надам се да вам у кућним условима то неће бити проблем.

Са стране