Мудрост полова – истраживачки радови ученика

Ако се само мало заголица машта и радозналост човека, нарочито младог човека, крену просто да прште занимљиве и изузетно креативне идеје. Само их треба подстаћи и пружити подршку.

Овде су два истраживања која су спровели наши гимназијалци. Свако је занимљиво за себе, а имају и одлику компатибилности. Као ментор, честитам им на креативности!

Први рад се бави визуелном проценом количине елемената (кликера) у зависности од пола. Који пол је бољи у таквој процени? Погледајте истраживање момака из III/5:

Друго истраживање се, такође, бави разликом полова у препознавању зачина, али овога пута по питању процене само на основу чула мириса и додира, без могућности визуелног опажања ни ангажовања укуса. Напомињемо да у узорку испитаника оба пола није било професионалних кувара. Шта мислите – ко је на овом плану „јачи пол“?

Advertisements

За часове о памћењу и заборављању…

Многи су узроци поремећаја памћења и заборављања. Само неки од њих су:

  • потискивање – један од механизама одбране, о коме је говорио још Фројд, где се из свести у домен несвесног потискују непријатни, неприхватљиви доживљаји и сећања и они који изазивају јаку тензију;
  • разне повреде које онемогућавају нормалан ток памћења и доводе до заборављања на начин који није природан, већ  патолошки – ту је реч о ретроградној амнезији (након повреде, нестају сећања која су се десила пре повреде) или антероградној амнезији (након повреде нема нормалног процеса памћења нових информација, већ се оне непрестано заборављају и уче изнова, док су сећања из периода пре повреде очувана);
  • инфантилна амнезија – заборављање догађаја који су се дешавали пре треће године живота због незрелости мозга и говора. Ова форма заборављања је потпуно нормална;
  • ретроактивна инхибиција – појава негативног утицаја новопримљених информација на стара сећања која бивају потиснута;
  • проактивна инхибиција – појава лакшег заборављања нових информација због старих које су чврсто укорењене и донекле различите од нових;
  • наравно – заборављање је олакшано факторима као што су: материја није довољно добро научена, учење напамет, лоше стратегије учења, мало понављања;
  • затрпаност информацијама, што је одлика данашњег младог човека, изложеног мноштву јаких стимулуса, како визуелних, тако и аудитивних;
  • разна стања измењене свести – употреба опојних средстава, кома, где долази до оштећења регија задужених за памћење, али и пријем и обраду информација (хвала мом ученику Александру Ђуровићу што ме је подсетио да сам ово изоставила – ево – накнадно га додајем)!
  • старост води природном пропадању функције памћења и вечем заборављању – старачка сенилност;
  • разне болести, где се оштећују регије задужене за памћење, као што је хипокампус или фронталне регије, где се врши интеграција чулних утисака, реакција и вољних процеса. Пример за то је Алцхајмерово обољење

Овде дајемо додатни садржај за оне који воле да истражују појаве о којима говоримо. Алцхајмерова асоцијација је сликовито представила промене које се дешавају у мозгу оболелог од овог обољења, а 16 слајдова које можете погледати је интерактивног типа, тако да се преласком миша преко одговарајућих регија (делова текста означених црвеном бојом) добијају додатне информације. Иако је ово обољење веома непријатно и у коначном исходу смртоносно, истарживање је изузетно инспиративно. 

Ево линка ка садржају: 

http://www.alz.org/brain_bosnian/01.asp